U to vreme sam u Smederevu izdavala neke apartmane strancima, izvođačima radova u železari, tadašnji ussteel i imala samo 28 godinica. Recimo, desetak ukupno u gradu. Mušterije sam hvatala preko starih veza iz fabrike u kojoj sam radila kao asistent nekih 1,5 godinu, posle faksa i onda rešila da batalim posao od 300 e plate i pređem u privatnike. Bilo je pitanje da li da budem neki šefčić u Lorealu ili da krenem da radim smeštaj i da sam izabrala ovaj Loreal sada bih bila gospođa a ne haus majstor, znači to tada nisam znala.
Jednog dana došao mi neki ciganin iz Beča, kaže gradi kuću, mesečno mu treba stan, ja mu izdam, on završi kuću, preseli se i ostane mi dužan 300 evraaaa. Ja ga tako zvala, zvala i baš me je nerviralo što se ne javlja pa sam jedan dan otišla u cigan malu da kucam na vrata nezavršenih kuća i vidim da l' će ciga da izaaađe. Ja sada to u životu ne bih radila ali tada sam baš nešto popizdela a moguće i da je PMS bio. Iz jedne kuće izađe ciga, možda baš i iz prve na koju sam kucala, ta mi je najviše izgledala kao kuća cige iz Beča, odokativno a možda sam i samo imala sreću a ciga nesreću. Izađe on, ja kažem što se bre ti ne javljaš, nije ti to u redu, šta misliš kako sam te našla, sve ti znam ja, samo ćutim. Nebitno to, nije lepo to što se ne javljaš, da si se javio ne bi morao da daješ pare al evo sad moraš.
Kaže ciga nemam sestro pare, samo što sam kuću završio, nemam ni u Beč da se vratim. Ja podignem neku ciglu i kažem, e baš šteta, pošto pojma nemam od čega ćeš da popraviš ove PVC prozore što ću sada da porazbijam, a moguće je i da će ovo čak i skuplje da ti izađe od mojih 300 e.
I zamahnem, bacim ciglu ali kao slaba sam pa ne dobacim do kuće. On uđe u kuću iznese 300 e, kaže evo ti preselo ti, ciganko jedna
Ja kažem, za moje ne može da mi presedne i što vređaš cigane, meni sestra udata za vaše i ne vidim razlog da se vređamo ,ahahaha. Tu zaključimo da je on dobar čovek i da je sve vreme hteo da plati nego mu blokirao telefon i rastanemo se u baš dobrim odnosima i sa osmehom. Znate ono ko me kleo nije dangubio haha e bgm. nakon što ja izađoh iz dvorišta, mislim da se ciga baš odr'o, pošto posle u životu mi sve neko trnje bilo.
Tih 300e sam uplatila u crkvu Bogorodičinog pokrova u Pop Stojanovoj u Beogradu, za izgradnju ograde, nije bilo do para dakle nego do principa
Pop se prenerazio, valjda sam mu delovala kao stipsa, što i jesam ali samo za to pevanje po kućama, to ne volim da plaćam
.
Нема коментара:
Постави коментар