Ciganin i cigla

U to vreme sam u Smederevu izdavala neke apartmane strancima, izvođačima radova u železari, tadašnji ussteel i imala samo 28 godinica. Recimo, desetak ukupno u gradu. Mušterije sam hvatala preko starih veza iz fabrike u kojoj sam radila kao asistent nekih 1,5 godinu, posle faksa i onda rešila da batalim posao od 300 e plate i pređem u privatnike. Bilo je pitanje da li da budem neki šefčić u Lorealu ili da krenem da radim smeštaj i da sam izabrala ovaj Loreal sada bih bila gospođa a ne haus majstor, znači to tada nisam znala.

Jednog dana došao mi neki ciganin iz Beča, kaže gradi kuću, mesečno mu treba stan, ja mu izdam, on završi kuću, preseli se i ostane mi dužan 300 evraaaa. Ja ga tako zvala, zvala i baš me je nerviralo što se ne javlja pa sam jedan dan otišla u cigan malu da kucam na vrata nezavršenih kuća i vidim da l' će ciga da izaaađe. Ja sada to u životu ne bih radila ali tada sam baš nešto popizdela a moguće i da je PMS bio. Iz jedne kuće izađe ciga, možda baš i iz prve na koju sam kucala, ta mi je najviše izgledala kao kuća cige iz Beča, odokativno a možda sam i samo imala sreću a ciga nesreću. Izađe on, ja kažem što se bre ti ne javljaš, nije ti to u redu, šta misliš kako sam te našla, sve ti znam ja, samo ćutim. Nebitno to, nije lepo to što se ne javljaš, da si se javio ne bi morao da daješ pare al evo sad moraš.

Kaže ciga nemam sestro pare, samo što sam kuću završio, nemam ni u Beč da se vratim. Ja podignem neku ciglu i kažem, e baš šteta, pošto pojma nemam od čega ćeš da popraviš ove PVC prozore što ću sada da porazbijam, a moguće je i da će ovo čak i skuplje da ti izađe od mojih 300 e.

I zamahnem, bacim ciglu ali kao slaba sam pa ne dobacim do kuće. On uđe u kuću iznese 300 e, kaže evo ti preselo ti, ciganko jedna

Ja kažem, za moje ne može da mi presedne i što vređaš cigane, meni sestra udata za vaše i ne vidim razlog da se vređamo ,ahahaha. Tu zaključimo da je on dobar čovek i da je sve vreme hteo da plati nego mu blokirao telefon i rastanemo se u baš dobrim odnosima i sa osmehom. Znate ono ko me kleo nije dangubio haha e bgm. nakon što ja izađoh iz dvorišta, mislim da se ciga baš odr'o, pošto posle u životu mi sve neko trnje bilo.

Tih 300e sam uplatila u crkvu Bogorodičinog pokrova u Pop Stojanovoj u Beogradu, za izgradnju ograde, nije bilo do para dakle nego do principa

Pop se prenerazio, valjda sam mu delovala kao stipsa, što i jesam ali samo za to pevanje po kućama, to ne volim da plaćam

.

Dragan Kojić Keba

 Te 1991 godine sam imala 13 godina i živela u Smederevu, deo grada Carina. Pošto je u blizini bila fabrika, bilo je dosta naseljenih, uglavnom sa Kosova sa čijom sam decom išla u školu i družila se, što je ostavilo traga na moj naglasak i muzički ukus

.

U srednjoj sam tek ''sišla u grad" i tamo prvi put čula Balaševića a posle postala i pankerka

ako je to moguće, a moguće je sve, samo ti treba prava ekipa. Ne znajući šta me sve čeka kasnije, uživala sam u ritmu Džeja, Sinana, Ipčeta i Južnog vetra. Moja pokojna kuma, bog da joj dušu prosti, umrla sa 30, od raka materice, se tada isto, ne znajući šta će sve da bude posle, ložila na Dragana Kojića Kebu pa smo nas tri rešile da odemo na njegov koncert u Smederevski dom kulture i to je bio moj prvi koncert, da znate. Memljiva, mračna, smrdljiva sala, Keba zvezda koja peva, masa klinki, hladno ( mislim da je sranje sa raspadom Yu i sankcijama počelo) i ja ushićena, jer za bolje ne znam. Ne sećam se baš najbolje koncerta i utisaka ali se sećam kako sam poljubila Kebu. To je dakle bilo pre 30 godina, jebenog Kebu, a ja se sećam svakog detalja.

Kuma, bog da joj malu dušu prosti, je skočila na kraju i povukla me za ruku, još se sećam svakog stiska te ručice, na bilo koju sreću ili nesreću koju smo imale zajedno, a ja sam je pratila do bine. Ona mu je kupila i cveće mislim, pa smo se popele na binu i dok je pevao na brzinu poljubile u obraz, znojav, tamna koža, smrdljiv, Keba stis'o oko struka, šok, izvlačenje, paljba i dok su one pričale kako je bilo predivno, ja nešto nisam imala taj utisak i ćutala sam, da ne kvarim.

Možda sam se malo sad rasplakala na jad i bedu mog života tada a i kasnije, hvala bogu da kada si mali i ništa ne znaš, onda i ne shvataš..

E da, zamislite da sam pored tog Južnog vetra i svega što ga je pratilo u petom razredu čula i neku Azru i boga mi, mi se dopalo a pošto nisam imala kasetofon ni ništa, išla u kafić pored da slušam

UkraĐene pare!

 Jednog jutra, odem ja do uprave za strance da odnesem prijave stranaca, kad zvoni mi telefon, zovu iz zubarske ordinacije iz zgrade, da se hitno vratim, doktoru su ukraĐene paareee!

Taj isti doktor, Italijan, na stepeništu jedva da se javi, a za Srbiju kaže da je gora od Indije, na šta ga ja svaki put pitam, pa što si doš'o 🤷. 

Ide dignutog nosa, kao da mu sve smrdi a za dinar bi se jeb'o i to u dupe. Jednom sam mu tražila pare za neku ulaznu bravu, ja je mjenjala 3x a on i njegovi radnici i pacijenti je razvališe, pre njegovog dolaska bila živa celu godinu. Bacio mi pare u hodnik i okrenuo se i otišao. ( Ja uzela, hehehe).

E takav je to lik. Uvek sa ženinim bratom sa leve strane, kao sa kerom, pored sebe. 

Vraćam se ja, ulazim u ordinaciju, on plače, crn u licu, dva inspektora ludilo, kažu ajmo do kamera. Asistent njegov veći debil nego doktor, svega mi, počeo da podiže ton i da me preispituje nešto, rekoh doktore, smiri malog da ne moraš do kamera za 30 dana preko sudskog naloga. Odosmo inspektor i ja do kamera, rekoh, evo skini snimak kaže ne znam 🙄, rekoh pa što si došo, kaže pa da uzmem snimak i tvoj broj hsha. Rekoh vrlo smešno, kaže ne ne trebaće nam broj zbog istrage, rekoh evo, ne rade mi kamere, jeste snimljeno ali nemam program u kompu, nije radio komp, doći će majstor, reci dr. da to košta 20 e ako hoće.( Stvarno košta). Koliko je para ukraĐeno? Kaže ne sme o tome. Rekoh nije problem, saznaću za 3 minuta. Vratimo se dole, ja nahvatam spremačicu, 107 000 evrija je debilčina držala u sefu. Lopov došao odneo ceo sef🤭.

Doktor svima dao otkaz! Kaze ja ne znam ko je od vas i ne mogu nikom da verujem, 20 ljudi na ulicu! Samo kuče pašu, zadržaooo. Došao majstor za kamere, predala snimak, platila 20 e i otišla kućiiii. Kad eto ti ga inspektor, gde si, šta si, kako si, šta radiš, javi se mala, samo nemoj posle 16h, tadE idem kući ženi 🙄🤭. Rekoh druže, je l' ovo ima veze sa istragom, kaže ma lopov je uvaĆen, hvala tvojim kamerama. Ko je lopov sunce li ti, kaže PAŠA Italijanov, došao noću, izvukao sef iz zida, mislio ne rade kamere. I ja se sećam da me čovek lepo pitao je l rade kamere noću, na stepeništu, a mene mrzelo da se smaram sa njim i rekla mu ma ne rade. 🤭🤭🤭

Ako se neko zapit'o jery doktor rek'o fala, posetio, sreo, pitao za zdravlje, kupio mi deci čokolade da zahvali, pa nije, jery ga boleo kurac nevaspitani, a ja sam ostala kratka 20 evra, preselo mu da bog da. 

Epilog je da ga je lik koji je svojevremeno taj lokal oteo od države devedesetih, posle te afere, izbacio iz lokala sa namerom da se bavi istim poslom, he he, šta mislite zašto, blinkalo mu 107 000 e u glavi, ali to je već druga priča, naša srpska 🤷😉.

I kad smo kod toga, taj isti lik ima još dva lokala do ulice jedan od 250 m2 drugi od 400m2 alii neeee, on sad renovira i otvara hostel u tom lokalu u zgradi, šta mislite zašto, zato što meni hostel na gornjem spratu razrađen već deset godina pa računa da će da pokupi kajmak, kad mu već nije uspelo sa zubarskom ordinacijom. Ja se smeškam i mislim se, renoviraj samo srce, za mene ga i praviš a ne znaš, ko razume shvatiće 🤭😉🥳