Ma jebite se devedesete, tužne i nesretne...

Evo, čitam moj dnevnik iz "92.

Dečko koji mi se sviđa je upisao za metalostrugara i dodajem da ja pojma nemam šta je to. 

Kažem i da je jarac u horoskopu a ja devica i pitam se da li se to slaže pa zaključujem da nas valjda neće pregaziti autobus.

Poker pominjem tek kasnije.

Primećujem da sve vreme pišem šta koliko košta i zgražavam se, što se održalo do dan danas, verovatno ste primetili 😳.

Recimo 501 košta 120 maraka a nova garnitura 200, vulkanizer, koga zovem krpač guma, ima platu 20000 novih što se može dobiti jednim poker džokerom.

Ćale me pušta da izlazim do 22h, ne znam što mi je produžio, sigurno od toga ima neku korist, kažem 🤭. Ovo sam dobro primetila jednu od ćalerovih osobina.

Kupila sam 4 brusa od kojih mi je taman jedan, taman koliko mi i treba. Jako stidljiva sam bila.

Kupila parama od pokera.

Šmekala sam se sa tipom koji ima zelene oči, smeđu kosu i lepo lice i produžetku pišem da najke koštaju 400 milijardi i opet pominjem poker, videćete zašto.

Bukvalno pišem cene svega i u svakoj prilici..

Ima cela strana o tome kako sam igrala poker na aparatu, sat vremena i izgubila 500 novih i posle došao Braca i dobio 20000 novih i ne mogu da podnesem što sam ja toliko dugo igrala a njemu je dao poker džoker. Posle sam na pet strana u depresiji i odvikavam se od kocke.

Posle ide deo kad me presreće lokalni kriminalac moje visine, hihi imala sam 14 godina. E to je za knjigu.

Posle ide deo kad nađem dečka i viđamo se na džudou pa moji saznaju, pa moramo da raskineno. Drama.

Oduvek sam volela džudo, sad znam i zašto.Nisam navela cenu džudo časova 😳(ovo je jako čudno)ali sam pomenula da plaćam od pokera. 

Posle sam se odvikla od pokera a nisam imala ni dečka,pa nisam ni mogla ni bila motivisana da idem na džudo.

Za sad toliko, poker era je završena.

E da, epolog, ćale me je puštao u izlazak do 22 da pomognem vikendom u prodavnici, a džudo je plaćao moj poker pa vi recite je l meni "92 bila laka!?

Plus su oni brinuli što ja imam dečka a ja se navukla na poker.

Eto vam devedesete.

Ubio me Bog ako još jednom kažem poker.

Hostel mi je Meka i Medina

 Žena srpkinja koja se pravi da je ruskinja, dolazi svaki dan i traži sobu. Prvi put kada je došla nije htela da da dokument. Luda ko struja. Onda smara neke po ulici da zovu za nju da rezerviše sobu. I stalno me pita a gde ja da spavam. Neće da plati, ispišala se u hodniku 😭..luda. Sad zove treći put danas treći lik za nju i ona se javi i pita a gde ja da spavam, ja joj kažem baš me briga ne zovi me više, prekini da dolaziš, kad eto ti ga lik da mi drži moralne pridike o ljudskom postupanju. Onda me napuši, napušim ja njega i kulturno prekinemo razgovor. Onda ga ja pozovem da mu objasnim da je žena luda i da je se kloni, uvući će ga u problem i on mi traži instagram zato što mu delujem seksi 😳.

Samo nek se okreće turbina

Hostel mi je Meka i Medina

Za ludake, za ludak

Opa, opa, ninanaj...

Bež' Milane moja ružo..

 Ova pesma mi evocira sledeće uspomene. U Smederevu ima jedan sokak ( to je u stvari zemljište moje familije, koju je prababa izdelila na placeve i prodala za po dinar jery su komunisti hteli da joj uzmu vinograde i naprave naselje Miloja Đaka. Pomerili su naselje na drugo mesto i to sad nije tema). E u tom sokaku, kada se neko ženi, udaje, ide u vojsku, krsti, slavi osamnaesti rođendan, pravi se slavlje sa živom muzikom i ceo komšiluk dođe, ne moraš ni da zoveš. E Milan je komšija kog je varala žena pa je prebio i onda je došao njen ćale sa puškom, a on bežao go iz kuće, po našem sokaku. Godinama je glavni hit na tim proslavama bio "bež' Milane moja ružo, ćale mi se naoruž'o i svi koji nisu bili upućeni u priču, su se nemilice čudili, koliko mi, iz sokaka, volimo tu pesmu bre!

Deki Pljoša

 Ode Beograđanin u Sirogojno i dok su njegovi gledali nešto, kupovali, on potraži očima kafanu. Vidi neki trem, na njemu tri stola sa kariranim stolnjacima i pikslama, pored se peče jagnje, uđe i sedneee. Eto ti je žena izdvaja se iz grupe oko jagnjeta, ima tu i dece, kaže izvol'te gospodine je l' vam treba nešto? Kada će da bude jagnje!? Pa čekajte da pitam, ode ona, vrati se, kaže za 40 minuta. Uuu ne mogu toliko da čekam, donesi mi kafu i rakiju. Ode ona, donese kafu i stavi litar rakije na stooo.

Ovaj gleda, nešto je tu čudno ali ajde..

Popi' on 4 rakije i zove ženu, konobarski. Eto nje, kaže on ja bih da platim. Kaže ona a šta da platite, kaže pa kafu i rakiju, 4 sam popio i pokaže rukom 4 prsta. Kaže žena, znate, ovo je privatna kuća, ono mi je muž, ono brat, ono su nam deca, nismo mi kafana. Ahahaha 🤣.

..Tu mu i dadoše br telefona i još mu rekli da uvek svrati kad je u Sirogojnu a ako oni nisu kući da preskoči kapiju i sedne slobodno. 

Topla ljudska priča koja se stvarno desila 😍🤣.

Jawad

 Imam jednog malog avgana koji je te 2017 imao 15 godina i celu zimu na -10 spavao u parku u šatoru. Volela bih da vidite njegovu sliku iz Nemačke sada i njegovu sliku od onda. Ne bi verovali da je isti dečkić. Dolazio je u šop rano ujutro i čekao da otvorimo da uđe i ode do wc a.

..Da opere zube i zagreje se. Odmah nakon toga se bacao da nam skuva čaj i kafu i počisti lokal, da zahvali.. Roman bih mogla da napišem o tome kako i iz kojih situacija sam ga videla da dolazi, uvek sa šmekerskim osmehom. Imao je nekog matorog ujaka kom je bio sluga i potrčko, užasan jedan odnos. Kada sam ga pitala što tako, rekao je da mu je to stariji rođak i da mora tako. Pitala sam ga kad ode u Nemačku da li će da se oženi iz ljubavi. Rekao je nikada, mama će mu naći devojku, da to mora tako. Rekla sam mu, samo ti idi, promenićeš mišljenje.

Upravo se javio. Promenio je mišljenje 🤣

Inače već tri godine ga imam na facu i on mi se na nekoliko meseci javi sa kako si, kako je biznis, je l možeš sama, ja sam tu ako treba nešto. Rekla sam mu još onda da treba da studira i da će mu zbog te 4 godine ceo život biti bolji. 

Počinje sada da radi u bolnici, završio je srednju medicinsku. Rekla sam mu da sam već jako ponosna na njega, čak i ako ne postane doktor. Probaće da zavrsi za doktora, dok radi u bolnici i onda će, kaže, doći u Srbiju u onaj park, kao veliki gospodin.

Pitala sam, hoćeš li plakati. Kaže, a ti? Kažem, ja hoću. Kaže i ja ću..

I ništa, ja se i sad rasplakala, ali nisam mu rekla.

Ciganin i cigla

U to vreme sam u Smederevu izdavala neke apartmane strancima, izvođačima radova u železari, tadašnji ussteel i imala samo 28 godinica. Recimo, desetak ukupno u gradu. Mušterije sam hvatala preko starih veza iz fabrike u kojoj sam radila kao asistent nekih 1,5 godinu, posle faksa i onda rešila da batalim posao od 300 e plate i pređem u privatnike. Bilo je pitanje da li da budem neki šefčić u Lorealu ili da krenem da radim smeštaj i da sam izabrala ovaj Loreal sada bih bila gospođa a ne haus majstor, znači to tada nisam znala.

Jednog dana došao mi neki ciganin iz Beča, kaže gradi kuću, mesečno mu treba stan, ja mu izdam, on završi kuću, preseli se i ostane mi dužan 300 evraaaa. Ja ga tako zvala, zvala i baš me je nerviralo što se ne javlja pa sam jedan dan otišla u cigan malu da kucam na vrata nezavršenih kuća i vidim da l' će ciga da izaaađe. Ja sada to u životu ne bih radila ali tada sam baš nešto popizdela a moguće i da je PMS bio. Iz jedne kuće izađe ciga, možda baš i iz prve na koju sam kucala, ta mi je najviše izgledala kao kuća cige iz Beča, odokativno a možda sam i samo imala sreću a ciga nesreću. Izađe on, ja kažem što se bre ti ne javljaš, nije ti to u redu, šta misliš kako sam te našla, sve ti znam ja, samo ćutim. Nebitno to, nije lepo to što se ne javljaš, da si se javio ne bi morao da daješ pare al evo sad moraš.

Kaže ciga nemam sestro pare, samo što sam kuću završio, nemam ni u Beč da se vratim. Ja podignem neku ciglu i kažem, e baš šteta, pošto pojma nemam od čega ćeš da popraviš ove PVC prozore što ću sada da porazbijam, a moguće je i da će ovo čak i skuplje da ti izađe od mojih 300 e.

I zamahnem, bacim ciglu ali kao slaba sam pa ne dobacim do kuće. On uđe u kuću iznese 300 e, kaže evo ti preselo ti, ciganko jedna

Ja kažem, za moje ne može da mi presedne i što vređaš cigane, meni sestra udata za vaše i ne vidim razlog da se vređamo ,ahahaha. Tu zaključimo da je on dobar čovek i da je sve vreme hteo da plati nego mu blokirao telefon i rastanemo se u baš dobrim odnosima i sa osmehom. Znate ono ko me kleo nije dangubio haha e bgm. nakon što ja izađoh iz dvorišta, mislim da se ciga baš odr'o, pošto posle u životu mi sve neko trnje bilo.

Tih 300e sam uplatila u crkvu Bogorodičinog pokrova u Pop Stojanovoj u Beogradu, za izgradnju ograde, nije bilo do para dakle nego do principa

Pop se prenerazio, valjda sam mu delovala kao stipsa, što i jesam ali samo za to pevanje po kućama, to ne volim da plaćam

.

Dragan Kojić Keba

 Te 1991 godine sam imala 13 godina i živela u Smederevu, deo grada Carina. Pošto je u blizini bila fabrika, bilo je dosta naseljenih, uglavnom sa Kosova sa čijom sam decom išla u školu i družila se, što je ostavilo traga na moj naglasak i muzički ukus

.

U srednjoj sam tek ''sišla u grad" i tamo prvi put čula Balaševića a posle postala i pankerka

ako je to moguće, a moguće je sve, samo ti treba prava ekipa. Ne znajući šta me sve čeka kasnije, uživala sam u ritmu Džeja, Sinana, Ipčeta i Južnog vetra. Moja pokojna kuma, bog da joj dušu prosti, umrla sa 30, od raka materice, se tada isto, ne znajući šta će sve da bude posle, ložila na Dragana Kojića Kebu pa smo nas tri rešile da odemo na njegov koncert u Smederevski dom kulture i to je bio moj prvi koncert, da znate. Memljiva, mračna, smrdljiva sala, Keba zvezda koja peva, masa klinki, hladno ( mislim da je sranje sa raspadom Yu i sankcijama počelo) i ja ushićena, jer za bolje ne znam. Ne sećam se baš najbolje koncerta i utisaka ali se sećam kako sam poljubila Kebu. To je dakle bilo pre 30 godina, jebenog Kebu, a ja se sećam svakog detalja.

Kuma, bog da joj malu dušu prosti, je skočila na kraju i povukla me za ruku, još se sećam svakog stiska te ručice, na bilo koju sreću ili nesreću koju smo imale zajedno, a ja sam je pratila do bine. Ona mu je kupila i cveće mislim, pa smo se popele na binu i dok je pevao na brzinu poljubile u obraz, znojav, tamna koža, smrdljiv, Keba stis'o oko struka, šok, izvlačenje, paljba i dok su one pričale kako je bilo predivno, ja nešto nisam imala taj utisak i ćutala sam, da ne kvarim.

Možda sam se malo sad rasplakala na jad i bedu mog života tada a i kasnije, hvala bogu da kada si mali i ništa ne znaš, onda i ne shvataš..

E da, zamislite da sam pored tog Južnog vetra i svega što ga je pratilo u petom razredu čula i neku Azru i boga mi, mi se dopalo a pošto nisam imala kasetofon ni ništa, išla u kafić pored da slušam