Nisu to u stvari Turci. Vise su Kurdi ali sa turskim pasošima 😊. Mi smo im jedna od prvih stanica ka Evropi. Dodju tako u odelima za svadbe i sahrane. Znate ona sto se generacijama prenose sa oca na sina. Pohabana, uglavnom crna. Neka imaju bas siroke rukave. Neka bas siroke nogavice. Neka su i novija, ali su sva za vazne dogadjaje. Životne..
Nisu to u stvari ni izbeglice. Vise su ekonomske izbeglice. Posalje ih neko odande, pokupi iz nekog sela, na nekoj planini, pa u Evropu. Na tri, cetiri meseca, da rade malo dok je sezona. Letnja. Za fizikalije naravno. U toj Evropi svega ima, samo im fali ko ce fizicki da se založi. Svaki sistem ima svoje fizikalce. Bili su to robovi, pa kmetovi, pa radnicka klasa, pa sad ovi sto su uzimali kredite i naravno ovi ekonomski emigranti.
E sad oni kad dodju kod mene, oni su kao neka voda. Skupljam ih svuda po hostelu, objasnjavam, guram i premestam, vucem. Pokazujem kako se koristi wc solja. Sednem, ustanem, pustim vodu, pokazem cetku. Bilo je h a o s a dok to nisam pocela da uvodim kao obavezno upoznavanje sa pravilima hostela. Ne znaju engleski. Jako su mladi.
E medju njima je bio jedan dečkić. Lep kao lutka. Pristojan, fin, jedno dobro dete.
E oni kad dodju iz Evrope, posle tri, cetiri meseca znaju sve. Ne ostavljaju vise soljice za kafu po hostelu. Ne zovu zensko da skuva kafu. Ne zovu zenu da dovede nekog muskarca da bi pitali nesto. Brisu sve iza sebe. Djubre pokupe u kese. Pokupe i posteljinu na odlasku, a to kod nas cak i ne mora. Medeni!
I tako ja jedan dan bacim pogled na kameru i vidim crnokosu, dugokosu devojku, sedi ispred kompa. Zovem Tijanu, cekaj od kud nam žena u hostelu? Ko je to. Kaze nije bre, to je turčin. Ma Tijana bre za zenu pitam, eno sedi tamo. Ma turčin je, nije žena, znas onaj mali, lep ko lutka. To mu je perika, ima i helanke i mrezaste rukavice. Cekaj bre, jel on ozbiljno resio da se tako vrati. Pa jel on zaboravio odakle je dosao? Pa jel zna on sta ce da mu rade. Daj reci mu da se pribere. Kaze rekla sam, al on misli da ako je mogla jedna Evropa njega da prihvati da ce i njegova porodica isto. Pa dobro, reci mu da proba prvo sa Istambulom, pa posle da vidi... I srce mi se pocepalo..
